STANJE OPŠTE OPASNOSTI - KAKO REAGUJETE?

Situacije na koje mislim su tipa katastrofa većih razmera:
- poplave
- jaki zemljotresi
- globalno viralno oboljenje sa visokim stepenom prenosivosti
- kolaps u društvu (nema hrane, vode, struje, bezvlašće, opšti haos...)
... i slični scenariji...

1. Šta je po vama najverovatnije da će vas zadesiti (geopolitički položaj)?
2. Kakvu ste materijalnu i psihofizičku pripremu do sada izvršili?
3. Kakav vam je plan za trenutno reagovanje (oprema i njeno stanje - ne mislim samo na survival kit, već na bolju pripremu za produžavanje života u kući, ili ako se kuća napušta, van nje)?
4. Plan za dugoročni život van urbanih (potencijalno opasnih) sredina.

Ovde se vidi da potenciram scenario preživljavanja na koji bi danas više trebalo da obratimo pažnju nego na puko gubljenje u našim šumama, koje je, moraćete priznati, za nas vrlo mali rizik.

Dobro pripremljena osoba - porodica za ovakve slučajeve nikada neće predstavljati opasnost za druge u slučajevima katastrofa većih razmera...ona neće biti deo problema, već deo rešenja.

Da olakšam...

Sada je trenutak da se napusti kuca. Nepogoda. Morate da napustite kucu na tri dana. Imate 5-10 minuta da izađete. Šta nosite sa sobom?

Pa sad ova tema je vrlo opsirna aj ajde.

Vreme je veoma bitan faktor u svemu ovome kao i pavac kretanja. Odnosi se naravno na poplavu, pozar i zemljotres. Gde voda, dim ili prekinut put mogu da uticu na razvoj toka cele situacije. A da ne pominjem kolaps u saobracaju ako nedaj Boze treba da se napusti grad.

Ako imas samo minut zgrabis naj bitnije. Naravno ako si na vreme sve lepo premio. Ako nisi e tu si se zeznuo.

Mi imamo vec pripremnjene ranceve za to. U kojoj su kopije licnih dokumenata, nesto hrane, vode i odece, pribor za licnu higijenu, maske, sator, oruzije, novac...
Ako imam 5-10 minuta to je vec druga prica. Mogu ceo stan da ispraznim za to vreme kroz prozor. Zezam se. Ali nemenja se bitno. Prioriteti su u pitanju. Deca uskacu sa njihovim rancevima u auto ako nepogoda to dozvoljava. Zatim zena i ja ubacujemo tri veca sanduka sa raznim stvarima. Sve sto vec imamo u rancevima ali za duzi vremenski perod. Znaci 4 ranca ukupno i tri sanduka.
Znaci nista se tu bitno nemenja samo kolicina pratece opreme za odredjene potrebe. Sa mojom taktikom i opremom koju posedujem mogu sa svojom porodicom bez problema da prezivim u bilo kojim uslovima to jest bilo kom godisnjem dobu... bez problema i vise od 30 dana.

Nadam se da ce ovo u nekome pobuditi zelju za prezivljavanjem

Trebalo bi da svima probudi želju za preživljavanjem, jer jedno je napustiti kuću u pidžamama, a drugo sa punim rancem opreme za preživljavanje, rezervnom odećom i obućom i rezervom hrane za bar tri dana.

Pozdrav svima!!!

Ja nemam spreman ranac, jer nemam toliko opreme koju nosim na planinu da bih mogao da je dupliram, ali sam napravio jedan sasvim drugačiji sistem, koji mi trenuno odgovara.
Naime, sve moje stvari stoje na jednoj polici koja se nalazi kod mene u sobi, svaki detalj opreme stoji na svom mestu, znači i kad se desi potreba da se brzo krene, u mogućnosti sam da se spakujem u roku od 3 do 5 minuta.

Ovaj sistem ima svojih mana, ali ima i jedan po meni veoma važan segment, a to je da u određenom trenutku spakujem samo ono što mi je potrebno u određenoj situaciji. Samim tim smanjujem teret i olakšavam sebi kretanje jer moja oprema nema višak nepotrebnih stvari, već samo ono što mi je preko potrebno.
Takođe na polici imam i jednu kutiju sa konzerviranom granom, kad bih to istresao u svoj ranac mogao bih da preživim 7 dana i to da imam sva tri obroka.
Kresoje, kažeš da imaš kutije sa potrebštinama koje stavljaš u auto, mislim da je to velika greška, treba uzeti najpotrebnije i teret svesti na najminimalnije što se može, a evo i razloga.
1- gde god da se nađeš u određenom trenutku ćeš upasti u saobraćajni kolaps jer su svi pošli kolima i bičeš primoran da ostaviš auto i pođeš dalje
2- u takvim situacijama uvek imaš ljude koji nemaju ništa sem oružija i pokušavaju da otmu namernice ili opremu, otvaranjem tih kutija dok si zaglavljen u koloni automobila dovodiš u opasnost sebe i svoju porodicu
3- i da uspeš sve to da prepakuješ u rančeve i torbe i poneseš to sa sobom privlačićeš mnogo pažnje na sebe, što je opet bezbednosni rizik
4- nošenjem velikih tereta dovodiš svoju porodicu u situaciju da je kretanje svedeno na minimum, neznam kolika su ti deca ali neverujem da ćeš se u opštoj gužvi i pod tovarom kretati više od 2-3 kilometra na sat, a to zna da bude kobno u trenucima kad se brzo treba udaljiti iz grada ili neke druge obasti
5- ukoliko dođe do frke, može se desiti da izgubiš torbu sa određenom opremom ili hranom, onda si sebi napravio veliki problem

Moj predlog je da svima kupiš velike rančeve u koje može da stane sve što je nekome kao pojedincu potrebno, plus malo više hrane, tako da ukoliko izgubite jednu torbu ili ranac uvek imate neku rezervu u drugom. Novac i zlato treba podeliti međusobom jer se može desiti da se nekim slučajem razdvojite, tako da svi imaju neku šansu da se snađu i prežive.
Ukoliko dođe do jednog od problema koje je gore naveo Branimir, veoma su male šanse da svi budete kući u tom trenutku. Dogovorite se gde su zborna mesta ali u odnosu na kuću.
Zborna mesta moraju biti ciklično raspoređena u odnosu na početno zborno mesto, a to je kuća.
Zašto kuća, razloga je više:
1- to je vaše malo utvrđenje koje najbolje poznajete
2- dok čekate da se okupite ne trošite zalihe koje ste bili primorani da nosite kilometrima
3- sva oprema i zalihe su vam u kući, bez njih ste u opštem haosu u 80% slučajeva izgubljeni
4- svi poznaju više puteva kojima mogu doći na zborno mesto, u ovom slučaju to je kuća

Ukoliko budete primorani da napustite kuću pre nego što se svi skupite nikad nemojte da nosite novac i opremu namenjenu članu koji kasni, jer postoji mogućnost da se pojavi posle vas i da nema opremu za sebe. Uvek dogovorite 3-4 mesta u kući sklonjena od očiju gde ćete ostaviti poruke o vašem pravcu kretanja. U svaki ranac stavite po jedan sprej različite boje, tako da uvek znate ko je ostavio dogovorenu oznaku, verujte u opštoj frci niko neće prati fasade i oznake.
Mesta zbora nikad ne zovite pravim imenom,( grad, ulica, rođak, prijatelj...) već krugove i zborna mesta numerišite (naprimer K2M3 - Krug 2 mesto 3), znam da je komplikovano zapamtiti sva mesta pod šiframa ali time dobijate da ukoliko neko pođe u poteru za vama ne može da otkrije gde ste se zaputili.

Zašto više mesta i to ciklično određena, razlog je što nikad neznaš u kom ćete pravcu morati da se udaljite, zborna mesta rasporedite na više strana sveta, tako onaj ko kasni ima veće šanse da vas prati i nađe.
Morate imati više krugova na određenim daljinama jer nikad neznate kolika će oblast biti zahvaćena problemom.
Još jedan veoma važan segment, a to se odnosi na to ako se razdvojite ili ne možete da stignete jedni druge. Obavezno odredite neko mesto udaljeno bar jedno 100km, odredite datum i vreme u razmaku od više meseci u koje ćete moći da se nađete ukoliko nepogoda potraje više meseci ili godina, naprimer svaki drugi vikend u 4. 8. i 12. mesecu u godini, mnogo je porodica ostalo razdvojeno posle ratova iz razloga što nisu imali načine da se nađu, obezbedite sebi način da oni koji prežive mogu posle katastrofe ili rata da se sakupe i nastave da žive zajedno.

Ovo je bilo malo obimno, ima još puno toga što treba pomenuti i ovo je samo jedan mali ali važan segment vezan za preživljavanje u kako urbanim tako i ruralnim uslovima. Sada se otvara jedno drugo pitanje, a to je pitanje OPREME!!!
Možda jednog dana sa nekim prijateljima napravim seminar iz ove oblasti

Po pitanju opreme postoji jedan bitan segment. Pakovanje BOB.
Svima je jasno da u slučaju ekonomske krize ne moramo odmah skakati sa drugog sprata. Ipak ona ima indikatore koje je najavljuju. Vidimo ih ovih dana.

Mene zanima koliko je ko spreman da momentalno napusti kuću a da ima uza sebe dovoljno opreme da opstane. Recimo da u 4 ujutru moraš da napustiš kuću u roku od par minuta ili manje. Ako imaš spakovan BOB, da li u njemu imaš i odeću (jer pretpostavljam da ljudi uglavnom ne spavaju obučeni). Ako nije u rancu, da li je na nekom drugom mestu složena da je možeš samo dograbiti?

I kad jednom izvučeš sebe i ukućane van kuće znaš li gde da ideš?
Neko živi u gradu, pa će imati jako veliki problem jer će biti puno ljudi okolo.
Da li čekati službe za zbrinjavanje ili zbrunuti sebe i sa strane posmatrati šta se dešava? Možda te službe nikada neće doći. A i ako dođu, možda će sprovoditi politiku koja se građanima neće dopasti.

Mene zanima ima li neko bilo kakav plan, ili se sve svodi na planiranju da se nešto planira.

Mislim da sam u poslednjem postu odgovorio na veliku većinu ovih pitanja!
U svakom slučaju poznavanje psihologije preživljavanja ima najveći značaj, čak i ako ostanete bez opreme, važno je da ostanete staloženi i da trezveno razmišljate.
Ukoliko dođe do panike u grupi morate na bilo koji način da je suzbijete, što opet zavisi od slučaja do slučaja.
Možda bi mogao da napišeš jedan scenario koji bi nas doveo u nezgodnu situaciju, pa da vidimo ko bi šta uradio i zašto.

Scenarija ima milion. Ja sam u prvom postu naveo stanje elementarne nepogode. Zemljotres. Jak. U sred noći. Imate sekunde da zgrabite nešto iz kuće i pobegnete iz kuće ili zgrade i ostanete najmanje tri dana napolju. Srušeno pola grada. Haos na ulicama. Pomoći nigde i ne zna se da li će doći.

....a vi (i eventualno vaša porodica) stojite na sred ulice sa onim što ste na brzinu izneli iz kuće..... Šta tad?

Ukoliko pominjemo zemljotres, verujte nema tu mnogo vremena za uzimanje bilo čega, kad se malo bolje prisetim, dok sam se ja probudio već je sve bilo gotovo, sledeći potres koji je inače reakcija na predhodni ustvari je smirivanje i naleganje tla i manjeg je intenziteta, ali ukoliko je objekat u kome ste oštećen u veće obimu treba izvršiti evakuaciju, najbolje na neku čistinu gde u blizini nema zgrada.
Drugi, propratni potres javlja se posle određenog vremena, obično je to od 30-60 minuta, retko kad pre, mada postoji mogućnost.
Moj predlog je evakuisati porodicu iz objekta, a onda se vratiti i pokupiti što više neophodnih stvari, ukoliko osete blago podrhtavanje tla napustite objekat pa se vratite kasnije kad se tlo ponovo smiri.
Ukoliko potres bude većeg intenziteta najbolje je skloniti se u ram vrata koja se nalaze u nosećem zidu ili negde gde je raspon između zidova mali (kupatilo, hodnik, ostava...), zaboravite sakrivanje ispod stola, jer nijedan sto neće izdržati kad na njega padne 3-4m2 palfona, a kamoli dva sprata zgrade.

Inače iz Kraljeva sam tako da vam iz prve ruke prenosim iskustva!!!
Bilo je tu raznih priča, da majke zaborave bebe u stanovima, da ljudi neće da se vrate u zgradu po svoju decu...... ali to je već neka druga tema, više vezana za psihologiju preživljavanja.

Ja sam ovde hteo da istaknem spremnost pojedinca na bilo kakavu nevolju. Ispada da bi u slučaju hitnog napuštanja stana, svi završili napolju praznih ruku.

Ne nego je ispalo da u slučaju zemljotresa, prvo što bi zgrabio to bi bilo dete i istrčao napolje, pa bi posle ako treba iskopavao potrebne stvari, jer uglavnom znam u kom delu kuće mi šta stoji.

Drugo, ako budemo živeli u stalnoj paranoji, onda to i nije život!!!
Otvorena je nova tema koja bi bila zanimljiva i koja bi donela puno odgovora na pitanje šta i kako u prirodi na duži vremenski period i koja obuhvata veliki deo Bushcraft aktivnosti, znanja i zanata, a uz to navodi na racionalno razmišljanje u datoj situaciji!!!

https://prezivljavanje.forumsr.com/t65-dugorono-prezivljavanje-u-prirodi#326

Da pojasnim: > Nikola<
Moj post je bio baziran na iskustvu. Radi se o evakuaciji. Dva puta sam bio u prilici da se zbog lokalnih pozara moram evakuisati. Ali dobar plan je svakako bitan. Kada je lokalni serif te davne 2007 pokucao na vrata u 4 ujutru da nas obavesti o prosirenju pozara i hitnoj evakuaciji bio je iznenadjen kada smo izasli iz guce i za sobom zaklucali vrata. Pitao me je zar nemam nista da ponesem sa sobom, odgovorio sam mu da sam vec odavno sve neophodno vec ubacio u auto. Serif je bio iznenadjen na neki nacin i dao nam je instrukcije kojim putevima mozemo da se krecemo. E da i jos je dodao da bi voleo da je vise savestih gradjana kao sto sam ja.
U slucaju zemljotresa mislim da nema potrebe za brzom evakuacijom. Osim ako u blizini nije neko nuklearno postrojenje ali i tada bez adekvatne opreme evakuacija je nezamisliva. Radije bih ostao u kuci nego izaci napolje i izloziti se radio aktivnim cesticama.

Jos bih dodao i to da u zavisnosti od tipa granje bitno moze uticati gde se treba skloniti u kuci / stanu kada dodje do zemljotresa. Na primer: kuca, prizemna, montazni tip granje, laka, bez problema moze izdrzati jaci potres od spratne kuce, cvrste gradnje koja se manje uvija i savija prilikom potresa tako da dolazi do pucanja. Da ne govorim o soliterima. Dakle ja bih pod sto jer nemam komsiju iznad sebe i moj sto ce definitivno moci da izdrzi teret. I ne samo teret, radi se o zapremini u kojoj ces biti zarobljen u slucaju da se ogromna kolicina tereta obrusi na tebe.

Slazem se da ima milion scenarija i da nemozemo na sve biti spremni.

Kresoje ::
Kada je lokalni serif te davne 2007 pokucao na vrata u 4 ujutru da nas obavesti o prosirenju pozara i hitnoj evakuaciji bio je iznenadjen kada smo izasli iz guce i za sobom zaklucali vrata. Pitao me je zar nemam nista da ponesem sa sobom, odgovorio sam mu da sam vec odavno sve neophodno vec ubacio u auto. Serif je bio iznenadjen na neki nacin i dao nam je instrukcije kojim putevima mozemo da se krecemo. E da i jos je dodao da bi voleo da je vise savestih gradjana kao sto sam ja.

Ovo govori da si ti bio upoznat sa situacijom i da si se na vreme spremio. Meni nisu bili jasni ljudi sa Kosova koji su za vreme rata izgubili dokumenta: od kuća, zdravstvena, lična.... a objašnjenje im je bilo "nismo se nadali da ćemo da se idemo od kuće", pa šta su očekivali u ratom zahvaćenom područiju, da sam ja bio u njihovoj koži, posle prvog metka sve što mogu izvukao bih u sigurnije područije, pa makar iznajmio garažu ili podrum, ako nemam prijatelja ili rođaka.
Međutim ovde nije priča o tome gori šuma na kilometar od mene pa šta da radim, već šta da radim ako moram za pola sata da se udaljim od kuće, šta poneti i kako se ponašati!

Načini rasuđivanja su drugačiji kod svake osobe. Postoje tri vrste reakcija na opasnost, kako kod ljudi tako i kod životinja, a to su:
- Ukočenost- osoba se jednostavno zaledi od straha ili počne da beži ali je nekako šeprtljasta, spopliće se o svoje noge...
- Beg- osoba beži glavom bez obzira i što je još čudnije, nikad do tad nije bila brža i spretnija
- Napad- Ujedno i najbolja odbrana, bilo da je u pitanju situacija ili napad na lice. Ukoliko je u pitanju situacija, onda ne treba bežati bez plana već sagledati situaciju i probati izvući sve pozitivno iz nje.

Bili oni spremni ili ne mislim da nije u reu da ih uzimas za primer.
Nekako se covek uvek potajno nada.... valjda nece mene. Tako da su odlagali bezaniju od sutra do sutra. Kada im se desilo to sto im se desilo onda su sigurno pomislili... trebali smo juce napustiti kucu.

Jebi ga zivot je surov

90% moje rodbine je sa Kosova, i ja sam rođen dole ali sam živeo samo prve tri godine, ovo što sam rekao je iz njihovog iskustva. A imao sam i gubitke, rođeni stric mi je poginuo. Retko koja porodica je imala spremne stvari na traktorskim prikolicama, a veoma mali broj se osigurao na vreme.
Nema tu mesta za nadanje, ili si spreman sve da uradiš da bi sačuvao prvenstveno živote svoje porodice, pa onda i svoje imanje ili se kriješ iza "nade" i svi drugi su krivi za sve što se desi jer ti nisi preuzeo određene mere.
Rat je najgori mogući scenario i tu treba učiti na predhodnim ratovima i tuđim greškama, zato sam to i naveo!!!

Kresoje ::
Na primer: kuca, prizemna, montazni tip granje, laka, bez problema moze izdrzati jaci potres od spratne kuce, cvrste gradnje koja se manje uvija i savija prilikom potresa tako da dolazi do pucanja. Da ne govorim o soliterima

gresis
svi nasi soliteri su projektovani da izdrze udare vetra tolike da recimo vrh solitera "rudo"
ide po pola metra i vise sa jedne na drugu stranu.
a isto tako izdrzavaju i zemljotrese snage koji se jos kod nas nisu desili

banebeograd ::

Kresoje ::
Na primer: kuca, prizemna, montazni tip granje, laka, bez problema moze izdrzati jaci potres od spratne kuce, cvrste gradnje koja se manje uvija i savija prilikom potresa tako da dolazi do pucanja. Da ne govorim o soliterima

gresis
svi nasi soliteri su projektovani da izdrze udare vetra tolike da recimo vrh solitera "rudo"
ide po pola metra i vise sa jedne na drugu stranu.
a isto tako izdrzavaju i zemljotrese snage koji se jos kod nas nisu desili

Upoznat sam sa time odrastao sam na 4-om spratu u 13-o spratnom soliteru. Komsinica sa 13-og je posle svakog zemljotresa imala sve manje staklarije u vitrini.

Bane, U kojem bi se ti objektu sigurnije osecao u toj situaciji? U kojem od objekata su ti vece sanse da prezivis?
Ne uzimaj u obzir nacin moderne gradnje i stepen izdrzljivosti.

kresoje to je hipoteticko pitanje i suvise vuce na licni utisak koji ne mora da bude ispravan.
u slucaju zemljotresa najvise bih voleo da se nalazim na selu u kolibi koju su pravili jos moji deda i baba,
i koju bih i sam mogao da u slucaju nekog ostecenja vratim u predhodno stanje,
ali kako zivim u 19- spratnici/na 18 spratu/ u kojoj sam bez panike preziveo i bombardovanja i sve skorasnje zemljotrese ne mislim da treba paniciti iscekujuci smak sveta posle nekog jaceg zemljotresa.

Ipak ostaje neki zaključak da ukoliko nemamo unapred spremljenu opremu za zgrabiti, ništa nećemo izneti iz kuće.

Branimir76 ::Ipak ostaje neki zaključak da ukoliko nemamo unapred spremljenu opremu za zgrabiti, ništa nećemo izneti iz kuće.

Naravno jer neće niko u momentu haosa skupljati stvari po kući, tako da bez unapred spremljenih stvari na pristupačnom mestu nema ništa.

Ja imam par sitnica kojesu na neki naci potrebne u slucaju evakuacije ali visa sila, zivim u stanu tako da sam malo ogranicen sa prostorom. Naj pogodniji deo mi je terasa koju u skorije vreme moram da osposobim i planiram da postavim malo ozbiljniji metalni kabinet u kojem cu drzati sve stvari osim BOB.

Zanima me da li neko od forumaša ima nekoga od rodbine ili prijatelja sa kojim bi mogao realno da se dogovori o formiranju male zajednice u slučaju globalne promene poretka. Nestanak struje, vode, goriva, zakona. Tako da bar u nekom periodu od par godina mogu da žive samostalno izdvojeni dok se poredak ne uspostavi...ili trajno ako se nikad ne uspostavi.

Meni je dovoljno da se dokopam majčinog sela koje je u kotlini i tri susedna sela su sve rod, može ladno da se napravi nova UŽIČKA REPUBLIKA. Tu kotlinu su bežeći pred turcima naselila tri brata i od njih su nastala ta sela, od popa- Popovići, od Jovana - Jovanovići i od Ćira - Ćirkovići. Oni su i do sada pokazali slogu, evo banalnog primera, skupili su pare i kupili šatru, sudove, klupe i stolove, sada je dovoljno da odeš kod onoga kod koga je skladišteno i zadužiš ono što ti treba za proslavu ili daću. Kod njih još uvek postoje mobe i zajedničke livade i šume. Pošto se nalaze na teritoriji severnog Kosova, i danas imaju patrole i straže, a stoku čuva za taj dan najzaludniji meštanin.

Eto. Za pohvalu. Mislim da je brojnost prioritet.

Biti preduzimljiv u uslovima preživljavanja najčešće znači da se treba zaustaviti i preuzeti kontrolu nad situacijom. Nikako ne dozvoliti da situacija vlada vama. Morate ostati razumni i zadržati pozitivan stav. Da biste zadržali toliko potreban stav, morate prvo sagledati srazmere nevolje u kojoj ste se našli. Morate prvo da pobedite beznadje. Upotrebite sva sredstva i mogućnosti koje su van na raspolaganju. Ne predajte se, ne odustajte. Zadržite pozitivn stav stisnite zube u čvrstoj odlučnosti da nastavite borbu.