Preživljavanje u urbanim uslovima

Mislim da ne bi bilo loše da pokrenemo ovu temu, jer se o preživljavanju u prirodi dosta pisalo na dosta mesta.
Ako ste ograničeni kretanjem i ne možete usled nepogode ili rata da napustite urbanu sredinu i zaputite se u divljinu.
Bilo bi korisno pokriti sledeće elemente:
- zaštita svog života i imovine
- potraga za resursima
- evakuacija
- oprema.
Neka ostali dopune.

Po meni mnogo je teže preživeti u urbanim nego u ruralnim uslovima, jedan od glavnih razloga je velika koncetracija stanovništva, iz toga proizilaze mnogi drugi problemi, kao što su:
- brz nestanak hrane
- problemi sa vodosnabdevanjem
- nedostatak ogrevnog drveta- pošto najverovatnije neće biti drugih energenata
- epidemije zaraznih bolesti
- bezbednosno nesigurno područije - u gradovima ima velike količine oružija i većina će probati da otme sve ono što im bude hvalilo

Ja bih na sve načine pokušao da izvučem sebe i porodicu sa što više potrebština, pa ako treba vračao bi se u grad više puta da iznesem ono što mi treba.
Mislim da su u gradu veoma male šanse da se preživi neki duži period, ljudi se uzvere kad su ugroženi, u uslovima u kojima treba prehraniti decu život vredi koliko i kilo brašna.

Čim nastane haos treba obezbediti što više oružija i municije, dobro bi bilo udružiti se sa komšijama iz ulice i zgrade i obezbediti parametar oko određene lokacije, ukoliko ima ljudi koji su problem u zaštićenoj zoni treba ih se rešiti na bilo koji način, lanac obezbeđenja je slab koliko i njegova najslabija karika.

Kad se obezbedi parametar i sve u njemu, treba napraviti grupu koja će poći u nabavku, nikako ne ostavljati lokaciju koju ste obezbedili bez zaštite.
u zaštićenom krugu izabrati lokaciju koju je najlakše braniti i od nje napraviti tvrđavu kao poslednju liniju odbrane, zalihe hrane i vode treba čuveti u tom prostoru.
Hrana mora da bude zajednička, sa strogo propisanim sledovanjima.

Skoro da sam siguran da sam pojedinac ne može da zaštiti porodicu!

Moj predlog je da ukoliko nemožete da se organizujete u kraju ili zgradi, na sve načine pokušate da se izvučete negde na ruralno područije.

Sa svime se slažem. Ali čak i u ruralnom području je potrebno sprovesti ovakav plan, jer je većina današnjih sela urbanističkog tipa i blizu glavnih saobraćajnica i gradova.

U svakom slučaju pre ili kasnije može doći do potrebe za evakuacijom. Nju nije lako sprovesti u uslovima haosa i bezakonja. I najvažnije, ne može se lutati u potrazi za lokacijom koja ispunjava uslove za život veće grupe ljudi. To se unapred mora znati, a pre izvršenja evakuacije izvideti puteve i ciljno mesto.

Danas je teško pronaći nekoga sa kime bi mogao razraditi takav plan. To su samo entuzijasti koji se, kao mi sada, okupe na nekom forumu. Zato treba biti spreman i ako nevolja počne, na vreme pronaći grupu i naterati je da sprovede zajednički plan o resursima, odbrani i eventualnoj evakuaciji.

Mislim da bi najteže u celoj priči bilo organizovati grupu ljudi da poštuje pravila oko preraspodele resursa u svoj toj panici. Mislim da bi prvi problemi nastali čim bi se neko osetio uskraćenim za količinu sledovanja.
Ili napraviti dobro selektovanu grupu ljudi, što je teško da ti se baš svi nalaze u tvojoj blizini.

Ja se nadam da će se ekipa iskristalisati sama ako dođe to toga. Neće biti lako, ali ne vidim drugi model. U svakom slučaju treba biti spreman na propast ovakvog plana. Onda ostaje samo formula:
BOB (Bug Out Bag)
BOV (Bug Out Vehicle)
BOL (Bug Out Location)

I biti spreman za pokret. Pred drugima glumiti nespremnost i paniku.

Izjava čoveka koji je preživeo ovaj scenario je da je pre krize pokušao komšijama da objasni važnost pripreme i pokazivao im je svoje zalihe i planove da bi ih ubedio da i oni budu spremni. Kasnije je rekao da su te iste komšije htele i njega i njegovu porodicu da pobiju zbog zaliha...sreća je njegova što je imao vatreno oružje i odbio ih je.

U današnjim uslovima treba biti spreman na sve.

Da se malo i ja ukljućim u komentar.Kao prvo, jako je teško organizovati grupu oko sebe, najčešće građana upravo onih koji se podsmijavaju kad govoriš o pripremi a kad dođe nevolja prvi su na kazanu (ako ga uopšte bude) ta kao što kolega pre mene reće ne daj bože da skonta u svojoj glavi za je makar malo zakinut, još ako kojim slučajem ima oružije kod sebe eto problema.Naravno prodavnice ako nisu pre bit će ispražnjene (opljačkane) u sekundi tako da se neće imati šta uzeti.Zato ja mislim (moje skromno mišljenje) da treba imati kao što je već kolega rekao BOB;BOV ;BOL i kada dođe nevolja,  ako je nisi prije mogao naslutiti, onda koliko je moguće neprimjetno i  "lagano" izaći iz grada  ako već nemate pripremljenu lokaciju ili prijatelje onda u šumu ili nenaseljeno područije ako ga ima, i vidjeti šta dalje.Ja obićno sam zagovornik takozvanih  76 sati znaći imam zalihu vode i hrane za toliko ili malo više a do tada ću valjda vidjeti šta i kako dalje.Eto toliko od mene  lijep pozz za sve na forumu.

Mislim da je generalni problem preživljavanja u urbanim uslovima u Evropi ,pre svega velika gustina naseljenosti.Koliko god sela bila zapuštena, sećam se bombardovanja...u tom periodu sela su se prilično napunila...ljudi su instiktivno bežali iz grada.Pojedinac sam teško da može da preživi (sam i nekako ali sa porodicom nikako)..a organizovati grupu ...mislim da treba preživati period "kristalizacije"..mislim da strah tu ima presudnu ulogu.Valjda bi strah bio taj koji bi grupu ljudi naterao da saradjuju ,odaberu vodju i slušaju uputstva (bar se nadam jer ne bih voleo da doživi niko od nas). Pozdrav

Ok donekle se slažem samo uvijek ima ono "valjda bi" naravno svima su nam želje da to ne doživimo ali bolje biti i malo nego nimalo spreman.Hvala na odgovoru pa se čujemo lijep pozzz;) 

Moj survival kit urbani za prvu ruku koji je uvijek uz mene

[IMG=https://2img.net/r/ihimizer/img27/1456/pl4k.jpg][/IMG]

Uvijek pri ruci i spreman